Opis

Značaj dela „Pelagićev narodni učitelj“
Delo „Pelagićev narodni učitelj“ zauzima jedinstveno mesto u istoriji srpske i južnoslovenske kulture, jer predstavlja spoj narodnog znanja, društvene borbe, zdravstvene prosvete i moralnog vaspitanja. U vremenu u kojem je nastajalo, ovo delo je imalo ulogu prave narodne enciklopedije – knjige koja je običnom čoveku nudila znanje neophodno za dostojanstven, zdrav i slobodan život.

Pelagićev pristup bio je revolucionaran: umesto apstraktnih teorija i učenih rasprava namenjenih uskom krugu obrazovanih ljudi, „Narodni učitelj“ je pisan jasnim, razumljivim jezikom, sa ciljem da znanje postane dostupno svima – seljacima, radnicima, zanatlijama i siromašnima. Upravo zato je knjiga decenijama bila prisutna u domaćinstvima širom Balkana i prenošena s kolena na koleno.

Poseban značaj dela ogleda se u njegovoj zdravstveno-prosvetnoj ulozi. Pelagić je, oslanjajući se na tadašnja medicinska saznanja i narodnu praksu, promovisao higijenu, pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i preventivno delovanje kao osnov zdravlja pojedinca i zajednice. Time je „Narodni učitelj“ postao jedna od prvih knjiga koja je sistematski širila zdravstvenu kulturu u narodu.

Jednako važan je i moralni i društveni aspekt dela. Pelagić nije odvajao zdravlje tela od zdravlja duha i društva. Borba protiv nepravde, tiranije, neznanja i pasivnosti provlači se kroz čitavu knjigu, čineći je ne samo priručnikom, već i manifestom društvene odgovornosti i slobodarskog duha.

Zbog toga se „Pelagićev narodni učitelj“ ne može posmatrati samo kao istorijsko delo. Njegove poruke o solidarnosti, radu, obrazovanju, brizi o zdravlju i zajednici i danas imaju snažnu aktuelnost. Knjiga ostaje svedočanstvo jednog vremena, ali i trajni podsetnik na to koliko znanje i prosvećenost mogu da utiču na sudbinu pojedinca i naroda.

Upravo u toj sveobuhvatnosti leži trajna vrednost ovog dela – kao knjige koja je oblikovala svest generacija i ostala simbol narodne mudrosti, humanizma i borbe za bolji život.

Iz testamenta Vase Pelagića:
Mada ja radim na političko-prosvetnom polju preko trideset godina, i mada sam u toku tog vremena mnogo stekao čitave hrpile bogatstva, zato što su mi se svagda u čitave ruke davale plate, gde sam radio; ja sa ovim testamentom ne ostavljam novaca, jer ih nemam. Zbog toga, moj je testament moralan, a ne novčani prirodno.

Ja umirem, ovim testamentom ostavljam u amanet prijateljima mojim i moga rada:

Da se bore svuda i svakida protiv svake tiranije, koja potire političku, građansku i svetsku jednakost i slobodu.

Da je moj politički ravnopravnost i ekonomska jednakost ljudska.

Da se moj rad u potpunosti deli sa narodom, jer on postoji zbog naroda.

Da se organizuju u grupe i partijice, jer bez čvrste organizacije nema uspeha.

Da se ne predaju nikada očajanju, jer i pod ovim krupnim udarom obmane, izdajstva i ugnjetavanja ljudi i naroda.

Da se u radu i borbi protiv tlačenja i nepravde ne osvrću na lične žrtve.

Da rade na buđenju narodnog duha, prosvećivanja i moralnog napretka.

Da se svakome zlu suprotstave istinom i radom.

Da rade na bratstvu i slozi među narodima.

Ja sam ostavio ovakav testament, zato što sam duboko uveren da je to jedini put ka slobodi, pravdi i sreći naroda.

Narodni učitelj je četvrto izdanje ove knjige, izašlo kao amanet moga rada i borbe. Izašao je iz potrebe naroda i želje da se pomogne njegovom fizičkom, moralnom i duhovnom zdravlju.

Narodni učitelj nije pisan za učenjake i salone, već za narod, za radnika, seljaka, zanatliju i svakoga čoveka koji želi da živi zdravo, slobodno i dostojanstveno.

Beograd, 1892.

Kratka biografija Vase Pelagića
Vasa Pelagić rođen je u selu Žabarima u Bosni 1838. godine. Srpsku bogosloviju i Beogradsku duhovnu akademiju završio je u Kijevu gde je i zakaluđerio. Kao arhimandrit vratio se u Bosnu 1863. godine i postao rektor pravoslavne bogoslovije u Banjoj Luci. Braneći narod od turskih zulumćara došao je u sukob sa turskim vlastima. Turci su ga zatvorili, a potom i proterali u Malu Aziju i u Siriju. Iz zatočeništva je pušten 1869. godine.

Po povratku sa robije Pelagić je uhapšen i u Bosni, pa je zatim proteran u Srbiju. U Beogradu je radio kao lekar-narodnjak i pisac. Zbog političkih i društvenih aktivnosti bio je često proganjan i zatvaran. Umro je u Požarevcu 1899. godine.

Vasa Pelagić bio je jedan od najznačajnijih narodnih učitelja i prosvetitelja XIX veka. Njegovo delo imalo je veliki uticaj na razvoj zdravstvene kulture, narodnog prosvećivanja i društvene svesti kod Srba i drugih južnoslovenskih naroda.

Njegova najpoznatija knjiga „Narodni učitelj“ doživela je mnoga izdanja i bila je jedna od najčitanijih knjiga u narodu. Pelagić je ostao upamćen kao borac za slobodu, pravdu, jednakost i zdrav život običnog čoveka.